Sad slobodno mati priča kakav nam je život bija i bez straha svima kaže ko je čaću tad ubija

SAD JE DOŠLO NOVO VRIME
Vridne ruke naše majke
odraniše svoju dicu,
a umor bi višto krila
sa osmihom na svom licu.
Žuljevite njene ruke
nisu mogle nikad stati,
nije bilo ni vrimena,
da odmori naša mati.
Cili život u teretu,
ta je žena uvik bila,
radila je k’o robinja,
da bi dicu odranila.
Oca nismo upamtili,
siročad smo mi ostali,
odveo ga zao režim,
dok smo bili svi još mali.
Da je možda u tamnici,
gajila je mati nade,
pomirit se nije tila,
da ga režim ubit dade.
Pošten čovik uvik bija,
pošteno je sve radija,
jedini mu bili grisi,
u Boga je virovao
i iš’o je uvik k misi.
Godine su prolazile,
majka zborit nije smila,
svoju bol je uvik krila,
da bi s dicom svojom bila.
Sad je došlo novo vrime,
sad su došli bolji dani,
sad slobodno mati priča,
kakav nam je život bija
i bez straha svima kaže,
ko je čaću tad ubija.
Katarina Zovko Ištuk
Mostar 29. veljače 2024.