SANJALA SAM NOĆAS
Sanjala sam noćas kućicu trošnu
jer sićanje moje, često joj se vraća
vidila sam dvorište zaraslo u draču
a na pragu njenom sidio je ćaća.
Žuljevitom rukom mahao je meni
govorio tiho meni neke riči
skalinama starim penjem se polako
jer mu želim barem na trenutak prići.
Želim ga zagrlit i stisnut mu ruku
zahvaliti na svemu što je meni dao
da će meni dolazit samo u snovima
nije mi rekao – a možda je znao.
Škrabutinu sklanjam jer želim mu prići
da mi opet priča neke stare priče
na solaru opet da sidimo zajedno
i gledamo kako nova zora sviće.
Želim opet biti siromašno dite
da mi ćaća plete kućicu od pruća
kraj starog fijakera da grijemo ruke
gore na brežuljku kod Vučkovih kuća.
Na trenutak čula sam da me mater zove
dok otvara stara , rasklimana vrata
osjetila tada sam svu raskoš , lipotu
siromašne kućice vridnije od zlata…
Ljiljana Tolj
