Starinska Hercegovina koje nema više
Sve je danas u životu prolazno,
i sve jednom prođe.
Koji put nešto i ostane.
Nekada je to bol,
nekada radost,
nekada gorčina,
nekada neka osoba,
nekada neizgovorena rič.
Sićanja na rodnu grudu,
oni ne prolaze,
oni uvik ostaju u nama.
Oni su naši životni saputnici,naše vjerne sjene koje prate i osluškuju svaki naš korak.
Sićanja nisu ništa drugo nego kosturi naših života.
Ta sićanja nikad ne prolaze,
niti ikada minjaju svoju adresu.
Ta sićanja su prišivena za naše duše.
A duše ko’duše,pogotovo one hercegovačke.
One su besmrtne,
ona će i nas same nadživiti.
Bodo Lončar
