Starinska Hercegovina koje nema više
Tamo negdi sridinom osamdesetih godina vratio se ja iz “ondasnje vojske” kući u Posušje.
Sutradan produžio u Vinjane (Lončare) kod svoje prababe Kate,da je malo obađen i upitam za babino junačko zdravlje.
Sve dobro sinko veli ona devera se pomalo,sve spram godinama, ne boli me puno,zeru dikad zaboli.
Na nogama sam još dobra,i sad sađen u polje bez problema,i u brdo do Livakovica.
Pomalo ja i moje godine i uz Božju pomoć.
Ne triba se isan žaliti..
Nego je li te cura kakva dočekala?
Nije baba,i poče ja žugat i lajat u sebi.
A prababa će na to…
Nemoj tako sinko, onaj koji ružno govori o svojim poznanstvima, ponižava sinko samoga sebe,ta poznastva su samo tvoj odabir i ničiji drugi!!
Ja ostadoh bez riči…
Prababa Kata
B.Lončar
