Starinska Hercegovina koje nema više
Vali mi puno stari zov Hercegovine, vali mi stara mudra čeljad.
Vali mi ljudska jednostavnost i skromnost stare čeljadi koju su gajili usprkos teškom i bremenitom životu koji su iza sebe imali.
Vali mi zadovoljstvo,s taloženost i susretljivost stare čeljadi usprkos neimaštini u kojoj su živili.
Vali mi pripovidanje stare čeljadi o starim vremenima, o tugi o, radostima,o nadanjima,o rađanjima,o smrtima koji su kroz život pratili.
Vali mi puno toga…
Vali mi odlazak u Lončarevu Stranu, koračanje po starom prašnjavom kolovuzu i branje prašnjavih zezdelija, dolazak isprid prababine kuće …
Prababa Kata bi sidila isprid strare murve i kad bi me ugledala kod Jokića pojate brže bolje bi se digla i rukama bi stresla travericu i popravila svoj šudar i rekla bi…
Eno moga Bode……
Ja bi uzvratio…
Valjen Isus o Marija baba…
Vazda sinko…
Evo ja doša da te malo obađen i priupitan kako si?
Neka, neka sinko lipo od tebe.
Samo pitaj…..
Pa kako si baba?
Spram godinama sam dobro,godine čine svoje.
I dobro je da je tako…
Bodo Lončar
