Starinska Hercegovina koje nema više
Ponekad mi dođe da za trenutak oživim svoju prababu Katu,da sam sebi mogu neke stvari objasniti.
Sinko draga u moj vakat visile bi puške po kući,ili bi bile ispod kreveta,ili negdi u pojati iznad jasala,ili u trapu među kumpirima.
Ali nama dici ne bi palo napamet uzet pušku i kroz selo puškarat.
Danas toliko silnih ratničkih igrica,pun televizor nasilja i agresivnosti,kojekakvi rijaliti, kojekakvi izbori najpoželjenijih mladoženja,di se samo mađarija sramoti.
U moj vakat dica bi se inčije odgajala,uz više poštovanja,skromnosti i molitve.
Dicu triba odgajat i upićivat u svit ,oni koji su ih rodili i napravili,a ne tamo neke nastrane osobe,puni zlobe i dvoličnosti i brez ikakvog ljudskog dostojanstva.
Od 45 g.pa do danas razne ideologije i poroci pokušavaju odgajati našu dicu,sritan je onaj roditelj koji ih uspije sačuvati od takvih.
Živili!!
Bodo Lončar
