Naslovnica Hercegovački običaji i tradicija Baba Janja iz Ljubuškog u sustavu korupcije: Nije čemu ni na oči...

Baba Janja iz Ljubuškog u sustavu korupcije: Nije čemu ni na oči ni u pameti, ali mu ime para vridi

Foto: Ilustracija | Korupcija u zdravstvu

Doveli su je u toku noći hitno, pod teškim bolovima, napadaj kamena u žuči. Kaže da je trpila bolove koliko je mogla, a onda digla na glavu cijelo selo vičući za pomoć, te se digla rodbina i susjedi u selu Lokve, općina Ljubuški, rođak Mate upalio golfa dvicu i s njom u Ljubuški. Odatle je spreme hitno za Mostar na operaciju.
Dežurni liječnik je pregledao i ispitivao. „Što si čekala do sad moja Janje, mogla si i prije doći da se to lijepo sanira i smiri upala, sad je opasno operirati?“
„A Gospe ti materine doture, došla san kad je zabolilo da se ne more trpit. Ja sam baba od sedamdeset i pet, vazda nešta boli, koji bi ga đava za sve iša doturu, nije meni bolnica prid kućon.“
„Ništa, sada ćemo smiriti bol, a sutra neka dođe do mene neko od rodbine da se dogovorimo šta ćemo dalje.“
Ode doktor, Janja me pogleda:
„Koji će mu đava moja rodbina, ne boli njih vengo mene?“
„Ma teta Janjo, to ti je tako ovdje, uobičajeno, dođe rodbina, malo „podmaže“ da te brže operiraju i malo bolje pripaze, naučili oni tako, a mi smo krivi što smo ih na to navadili.“
„E, dočekaće od mene klinac krivi i od moje rodbine, nit iman koga s parama, a i oni koji bi imali ne daju popišane pare na moj život,“- zaključi Janja.
Vizita sutra u jutro. Doktor iz dežure je vođa vizite. Pregleda Janju, pipka je po mršavom stomaku, ona zaječa od bola.
„Janje, jesi li zvala rodbinu da dođu?“
„A jesan, imam ovog malog od sestre, netjak moj, voli me ka i mater, a on ti je gori u Sarajevu političar, evo ti doture moj televun, pa ti šnjimena sve zdogovori, on je reka da ti dam da ga nazoveš.“
Doktor uzima telefon, šuti, gleda.
„Ovo ti je nećak Janje?“
„A jeste, nemam ti ja nikoga vengo njega, a voli me ka mater svoju što je volija.“
„Dobro gospođo Janjo, dobro, nema potrebe da gospodina smetamo. Sestro, izvršite hitno sve pripremne nalaze, gospođa Janja je sutra u jutro prva na programu za operiranje, je li jasno?“ – zabrza doktor. Sestra poslušno klimnu glavom.
Sutra u jutro Janja je uspješno operirana. Kada su je vratili kod mene u sobu i kada je bila sposobna za priču, najzad odlučih da zadovoljim radoznalost, ko joj je taj „netjak“ koji je tako veliko ime da joj obezbijedi hitnu operaciju, na koju sam i sama čekala danima i rodbina obilazila sve doktore koji su se nešto pitali.
„A đava ti ga nosija, rekla san ti neman ti ja nikoga, a iman jednog rodijaka ma se isto zove ka i onaj s televizije što se nešta pita tamo u vlasti, pa mi je ukuca broj da ga zovem ako mi budne nešta hitno, on mi je najbliži kući, a inače jedan blento ne zna se prston potpisat.“
„Oj moja Janje, pa šta bi bilo da je doktor nazvao taj broj i javio mu se tvoj susjed.“
„A, ne bi on nazva, ne smi on na to ime udarit i tražit ono šta bi tražija od mojih rodijaka koje je čekao. Nije se Janja jučera rodila, znan i ja malo kako ovaj svit fercera.“
Ostadoh u čudu, zadivljena i iznenađena tolikom mudrošću obične hercegovačke bakice.
Četiri dana kasnije ja sam još čekala svoj termin za operaciju kada je po Janju došao rođak da je vodi kući. Namignula mi je i rekla:
„Evo to je oni iz televuna. Nije čemu ni na oči ni u pameti, ali mu ime para vridi.“

MIRJANA KAPETANOVIĆ/Priče kroz Mostar i Hercegovinu