Naslovnica Hercegovački običaji i tradicija Biralo me: To se, bona, na’mečilo apsit!

Biralo me: To se, bona, na’mečilo apsit!

– Mo, kako te u’apsilo, bona, pripovidajder…
– Pa, lipo ti kažen…ko tamađoje zbog pozdrava.
-Ojmisusovo!
– Ja, ja. ‘Odan ti ja ‘nako, po pijaci…reko, kupi’ću zera jabuka, zerdalija i tako, kad…nabacala mi pogrda sve cr’ljive…
-Ccc…
– Mo, reko, majčine ti tene, ne’š me prav’t budalon…! Trenem ja toje višeke, da vidi šta mi je uvalila, a ona se okaša na me ki višćica…
– A, Bog ti, lipi da’…!
– Mo, ništa osorno, metiljavo, bona, o’stra je nemoš gledat’, al’ kolje se p*** joj materina, ki da je advokat… Sve skače u oči ki pivac…
– A, Bog ti lipi da…ccc…
– Ja, al’ ču’š sad… Jamin ja onu kesu pa joj sve istresem nunde na ostal… Nos’ ti, reko, tojo svom ćaći…!
I tako ja vičen mašen rukom, ona skriči …sve joj vrljaca iz očiju, kad…
– Šta biše…?!
– Sa’š čut… Dođe ti niki policijot…gadan, boštisačuvaj…gleda me ‘nako mrko napopriko, pa će ti meni:
Zna li, gospoja, veli, da je #zabranjeno koristit toji ko tamađoje #ustaškipozdrav.
Ja se zadeveti’! Obli me ladni znoj… Slobodbože, reko’, kakav te pozdrav spopajo…?!
“Sve san vidijo…”, iskesi se on, na me…
(Prija sklapa ruke ko na molitvu, primičuć se dve bliže…gleda netremice susprežući disanje…)
– I čućeš…ja, se krstim livom priko desne, a on će ti meni:
“Dajder mi ličnu, pašoš i sve papire koje imaš i koje nemaš….i smista u milicijsku stancu!
(Prija u sto čuda…jedva jedvomice lovi zdrak…sklapa ruke, stavlja ih na usta, ziva…)
– Nako ja Boga vid’la, et…
– I šta ti na to, mila moja…
– Ja vičen, slobodbože, kakav te ustaški pozdrav bolon, druže… On ukumijo, “sve san vidijo, gospojo”, pa, podiže ruku i pokaza…’vako🙋‍♂️
(Pokazuje podignutu ruku, kako se pozdravljalo
– Ccc…Bog’a smejo, svidijo ti…
– Mo, reko, đat’odnijo manita, to sam mavala na’vu višćicu…. Nuti vid’ šta m’ je pogrda podvalila, nu…! Sve crvljivo, bolon, evo…
(Gura kesu drugu pod nos)
– A, on…?
– Ništa…drelji u me i vrti glavon… “Sve san vid’jo, sve…!” Ukumijo, apsit, te apsit’ ..!
– Ccc…
– Mo, reko’, šta imaš vi’t, majke ti mile…evo, pogle’ zerdalija…! Crv do crva, pa di neću vikat…
– Ccc…
– On, vadi one, one…pomoz’ mi reć’….kako’no se kaže…što spute ruke š njiman…
– Uzica!
– Mo, jok uzica, *bla te uzica! Ta, neće me pripinjat na pašu, ki kravu…
– Nu…
– Ono željezno, vako ujti za članjke…
(Pokazuje kako se stavljaju lisice na zapešća)
– A, zaissa Boga…ccc…
– Ja, ja…saš čut… Ja se tako otimljem, turam tojog đadra o’sebe, al’ on zajunijo, ki sivonja…
– Ccc…i sputi li te, pogrda…!?
– Saš čut, bona…slušaj!!!
On meni: “deder spruži ruke vamo!”; ja njemer, “Neću!”.
– Ccc…viš ti pogrde…!
– On jope; “Vamo ruke, ka’ san reko!”; ja, reko’, neću i šlus…
– Ccc…mila moja…i nedade se ti sapet’, a…?!
– Saš čut… Dala, ne dala, jami mi on ruke silom, pa natakari onog đavla, škljocnu s tizim i zakrakuna mi ruke…
(Prija, koja se i do tada snebivala na svaku rič, sada se skoro šlagirala od pusta čuđenja.
Skroz naskroz se zadevetila i zadesetila, pa samo ziva i mlatara rukama, kao da nešto nevidljivo odbija od sebe)
– Ja, ja…nako ja Boga vid’la! I…štajti bit… Ja ukumila ‘pomagat’: “Pomoste, čeljadi! ‘Apse me na pravdi Boga…!”
Narod se strk’o, o’kolovilo ga, nemere se, s’tro, micat…
– Ccc…zaissa Boga…!
– Al’, šejtan ji tura o’sebe, a mene vukari ki ovcu… ja javučem…
– Zaissa Boga…!
– Kad mi je utužilo, ja se skrenda’ na zemlju…on, šejtan, pade po meni…
– A, pogrde, pogrde…!
– Ja javučen koda me kolju…narod se strk’o; šta je, šta je…
Mo, reko’, evo, svrn’o me da son ustaški pozdrav mavala, a ja samo onoj višćici pokazivala da mi je dala crveljive šljive i zerdalije…
– A, Gospa ga sapela…! Ccc…i diže li se s tebe?
– Aj’ đatodnijo man’tu!…Ta neće konakovat tude…jašta već diže…
– Pa, pitam, bona, nu…
– Vidi on đava odnijo šalu….čeljad se natiskala oko nas…krste se livom priko desne, pcuju, laju, prite…
On ti se pokucijo, podvijo rep; otkrakuna onu đadriju spravu i bržebolje zgraši otalen…pobiže!
– A, neka je, trag mu se zamejo! Šejtan!
– Jašta ti misliš, moj sinko.. ! Da ne biše čeljadi, odvelo bi me u prdekanu, na čistu, bistru miru, et…
– Bog ji sapejo, zamisli ti….ccc…
– Mo, ne bi, vala, virovala da nison doživila, ka’em ti…šejtan sa šejtanom!
– Ccc…i na pravdi Boga!
– Mo, jašta m’ je muka! Čuj, pozdravljala ja po ustašk, ko tamađoje!
– Ccc…a, šejtana, šejtana! Tribala si mu reć, pa šta sve i da jeson, kenjac jedan…!
Šta vali pozdravu, de!?
– Ma, jesam ga posrala, da prostiš! Viš da potvaraju na čeljad na čistu miru.
– Je, je…to ti je ko ‘činaš. Pogrda s pogrdom, goni!
– Nalet ji bilo od mog Boga, et…!
– Šejtanska posla, eto ti.
– Jačija, nu…ta, nisu…mmm, Gospa ji sapela!

Biralo me