Pravo čudo dogodilo se u subotu pred popularnom trgovinom Lidl u Metkoviću. O čemu se točno radi ispričao nam je naš čitatelj, a ona ovako glasi: Subotu sam iskoristio da se s obitelji malo provozam do Metkovića, točnije do Lidla. Djeca se zaželjela slastica, a i Nutela nam pri kraju. Na graničnom prijelazu ljubazni policajac upitao je kuda idemo.
Malo do Lidla i usput popit kavu na suncu.
-Jel to nešto tamo daju besplatno?
Sumnjam. tko bi danas što davao besplatno?
-Svi koji danas prelaze kažu idu u Lidl, odgovori i dade nam dokumente.
I tako smo ušli u Hrvatsku, bez problema smo se probili do naše destinacije pazeći da nas radar ne ulovi. Pred Lidlom gužva. Dobro je reko policajac ko da nešto džaba daju. Iako je parking velik jedva smo ulovili mjesto kod ograde. Već po izlasku iz auta maše nam susjed koji se upravo sprema natrag.
-Jutro susjed i vi malo do Lidla?
Normala, fin dan pa se malo provozali.
-I mi evo. Ja kupio malo alata, još čekam ženu da se smiluje pa da izađe.
Pa đe je bola zaglavila?
-Ma već se dva put vraća. Nakupovala čokolada i Zvečevo bi joj pozavidjelo, pa se svezala spavaćica i trenerki. Jedva je to dovukla pa se vratila još malo da vidi omekšivač, i to malo joj je evo ima po sata.
A šta ćeš moj susjed, ta znaš kakve su žene.
-Znam još sam joj dao karticu. Pegla li je pegla, a kući kada vidi peglu tlak joj trista.
Taki ti grah pao, aj odošmo vidiš da djeca poskakuju.
Na ulazu uzeo kolica, kad iza mene radni kolega.
-Ej okle tebe?
Okle i tebe, došo štogod kupiti.
-Aj valja. Izgleda cijeli Mostar preselio vamo.
A eooo vidim.
Žena i djeca već ušli i već kod čokolada naiđe ona na školsku.
-Halo moja okle tebe?
Aeoooo moja ti došli malo.
-I mi moja ti. Evo upravo uzela Nutelu. Pazi ona manja ti je Njemačka, ona veća iz Poljske.
Fala ti moja da znam.
-Imaš na XXL akciji Mađarice, pa požuri dok nije nestalo.
Hoću ženo moja evo letimo na kolače.
I dok su žurili prema kolačima kod polica za kruh zaustavi je rodica.
-Ej rodice di si?
Evo malo došli. Kako kod tebe?
-Sve dobro evo uzimam kruh. Topi se ovaj bakin, a i lovački je drama.
Super i ja ću uzet za dva dana, kod nas se svakako ne radi nedjeljom.
-Nemoj zaboraviti Cocolino. Moja ti kuća od njega miriše.
Normala da neću on mi je na vrhu popisa.
-Ima i onih keksa iz Italije, ja uzela tri pakovanja.
Uzet ću i ja da probamo.
I tako malo po malo kroz Lidl ko na Aveniji u Mostaru. Za potpun ugođaj fale samo one dame s cukama i jurišnici na električnim romobilima. Djeca se namirila slatkišima, žena saslušala sve savjete napunila kolica do vrha, sve sam gledo kad će počet ispadat. Na kasi gužva, više poznanika nego nekad kad su bile akcije u Tušu. Peglaju kartice niko nema eura, a i šta će nam kada se može karticom. Djeca već nervozna da načmu čokolode. Nekako došli na red, platili a djeca već plaču. Da smirim malog rekoh mu da ćemo se igrat pogađat imena automobila. Valja nam doć do auta na kraju parkinga. I smiri se mali ide ispred kolica i nabraja:
-Golf, Reno, Mercedes, Toyota…Nabraja on, a ja odobravam.
Iznenada mali stade i zavika:
-Tata, tata vidi strane table.
Ja se primako i vidim table MA, i kažem sinu da to nisu strane table.
-Kako nisu kada su na parkingu sve naše?
Sine moj to ti ja sad ne mogu objasniti.
-Kako ne znaš?
Moj sine to ti je čudo.
-Kakvo sada čudo?
Aj ti uzmi ovu čokoladu i jedi, neka neko drugi brine brigu o ovom čudu.
Pri preuzimanju teksta s web stranice HERCEGOVINA.in potrebno je navesti izvor i dodati poveznicu na tekst.