Daniela Škegro: Jednom kad ostariš

JEDNOM KAD OSTARIŠ
Jednom, kada sve mine
i mladost zamijene godine
Kada svaki korak učini se teži,
bar tad od istine ne bježi
Jednom, kada svaki osmijeh bude
urezanu boru krasio
Kada bi još za ljubav gorio,
a plamen se ugasio
Jednom, kad ne bude žurbe i galame
Kada umjesto nečije ruke,
džemper ti bude grijao rame
Jednom, kada prva kava
ne bude tražila tšinu
Kada svi uzdasi ko jugo minu
Kada zažališ što u sebi led nisi otopio već
Slušaš ko nekad zov daljine,
a kućni je prag jedino što ćeš prijeć
Jednom,kad pogled kroz prozor
bude jedini pogled u svijet
Kad u tišini odzvanjao
onaj osmijeh koji si gasio
Jednom, kada sva pitanja
stanu u jedan odgovor
Kada više nizašto
ne bude postojao izgovor
Jednom,
pobjedi sebe i čovjek budi
Istinom presudi
Jednom,
izusti što godinama krio ti si
Jesi li me volio ili nisi
Jednom ,kad ostariš….
Daniela Škegro