Ako ne znate što je muka pročitajte ispovijest jednoga Hercegovca koji je prošli vikend odlučio malo otići na more. I gdje bi Hercegovac nego u Makarsku, a njegova priča zvuči ovako:
Kao i svi Hercegovci razočaran sam zatvaranjem granica. Sjedili smo neki dan u lokalnoj kavani i baš mi je bilo tužno i žalosno slušati rodijaka Matu koji je išao ratovati u Hrvatsku, a danas mu ta ista Hrvatska pred nosom zatvorila granicu. Sjedi tako rodijek i beštima, spominje ove iz stožera i ne želi im ničega dobroga. “Moj rođo neću ti ja u našu Rvacku dok su god ovi na vlasti, neću iz principa”, galamio je iz sveg glasa.
Ja ne pamtim rat, ali ne mogu se tek tako olako odreći ljeta, mora i Makarske. U Makarskoj su prave koke, pogotovo one Čehinje, uh kada samo pomislim na njih. Odlučim ja ipak u nedjelju na more, a moja borba protiv rođinih noćnih mora će se svesti što tamo neću potrošiti ni kune. Kada smo im nepoželjni što bi im bile poželjne naše pare. Uoči odlaska otišao sam do Konzuma i kupio hrane za plaže. Tri nareska i to one najskuplja Gavrilovićeva, paštete istog proizvođača, kilo kavada i dvi štruce kruva. Namirio sam još sokova i vode, a mater mi u termosici skuvala kavu. I neš majstore kune ove godine od mene.
Stignem ja tako na granicu oko 7 sati i đavo me odnese na Doljane. Naravno tu sam čekao duže od sata i tek iza 8 pređoh tu crtu razgraničenja i dođoh u Hrvatsku. Imam fore do 8 navečer. Reda radi sam svratio do Lidla. Nisam ništa kupio samo sam pogledao šta ima, neš kune od mene čvrst sam ja momak u svojim odlukama.
U Makarskoj sam oko 11. i baš ljepota nema gužve. Hodao sam malo po plažama, oko 1 pojeo narezak i kavadu, zalio vodom te sam se i okupao. Poslije tražim kakve zgodne Čehinje da se parkiram kod njih, i jedna nađoh oko 14 sati njih dvije. Vidim da čitaju knjižurine na češkom jeziku. Ne znaš pajdo koja je bolja i ljepša. Stavio ja peškir do njih, stavio rejbanke i kontam ih malo šarmirati. Leže one, malo se kupaju ali nikako da me pogledaju. Prolaze pored mene, ja im ko namigujem one ništa. Kasnije se sjetih da imam đavlije naočale pa nisu ni vidile da im namigujem. Odlučim popiti onu materinu kavu iz termoske. Otvorim ja termos bocu zamirisa plaža isto ono kada prođeš pored one pržionice na Tromeđi.Čehinje me pogledaše, a ja im ko nudim kavu. Samo se okrenuše.
Odem ja u vodu i vraćam se nako mokar i ko slučajno poprskam ih malo vodom. Ona jedna skoči ko da sam je pleskom odvalio. Broji nešto, ne znam šta, ali sliči na onu našu Mandu iz sela kada broji kada joj Stipe dođe pijan kući. Ja uzeo peškir da je ko osušim, ona počne skičat ko krme kad ga kolje kum Jure.
Brzo sam se povukao, vidim ja nema ništa od Čehinja. Odem opet na kupanje da bar iskoristim taj dan da se osolim. Valja mi već oko 6 krenuti. Gledam na sat tek pola 6, pa kontam odo ja završiti s onim mojim narescima i paštetama. Izvadim ja tako one nareske i paštete na peškir. Kad odjednom ko grom iz vedra neba skoči ona Čehinja i kaže Ja to volim. Gavrilović moj omiljeni narezak, a tek ta pašteta. Gledam ja ne znam šta ću. Đavlu ti i narezak i pašteta. Spopala me pravo, a i ona druga dođe, ko i ona voli sve od Gavrilovića.
Ajde kontam brzo ću ja kući pa ću na materinu ranu. Dadnem im ja ta dva nareska, paštete i one kavade. Jedna upita jesu li ovo one Ilićke kavade? Bog s nama okle ona zna za Ilićke kavade. Jesu dačije bi bile nego ilićke, rekoh, slagah i ostadoh živ. One me počeše grliti, a jedna me i poljubi. Večeras ideš s nama u provod rekoše mi. Kakav crni provod, ja moram nazad za pola sata. Nemaju moje Čehinje pojma da mi za vrat pušu Capak i Božinović. Teška srca sam otišo od mojih Čekinja proklinjući sve volove svijete kako te goveđe nareske ne izvadih odmah kada sam došao do njih na plažu. Sve do granice sam kleo i pravila, i mjere, nareske i paštete. Došao sam na granicu na vrijeme. Pita me carinik imate li što prijaviti. Imam vola rekoh mu. Gleda on i pita “Gdje je taj vol”? Evo ga za volanom rekoh mu, a on se nasmija i kaže prolazi. Došo sam tako kući ljut ko puška, a i gladan ko vuk. Pitam matere šta ima za izist. Kaže mater bili mi gosti na ručku, i ništa nije ostalo. Ali ima u frižideru paštete od Gavrilovića i Ilićkih kavada. Ostao sam bez teksta i samo sam otišao u svoju sobu, ako ništa tamo biti duže od 12 sati.
