-Halo!? Kako bona misliš ne mogu u Mostar?
-Pa Korona! Kažu boga mi potrajat’ će!
-Pa doći ću s autom!?
-Ama ni s autom ni avionom, biciklom.. ničim ‘ druže ! Granice zatvorene !
-A izolacija? Nemoj me zajebavat’!
-Pa eto možeš u izolaciju, ali bola od koju ti je to!? Strpi se! Proći će!
-Ama željan sam ženo moga’ Mostara! Da s’ merakom popijem kafezu na suncu,da jednosatno “landohanim” na Starom Veležovom dva/ tri sata…
Sve bona sanjam! Ko’ ja došo, tebe zovem ,odmah idemo da je pijemo, pali se roštilj na Buni za prvi Maj… Ono naše…
-Kažu do kraja godine bolan da će biti ovako!
-Ženska glavo nemoj me ubijat’ u pojam! Pusti me barem da sanjam! Da maštam! Misliš da mi je lako u ovoj paščari?
Ubiše me vijesti o Koroni, o zaraženim, o pustim ulicama .. ja se sve nadam da će ovo stat’ do Aprila!
Moram se radovat’ odmoru, moram imati nekog elana da nastavim dalje… đe ćeš mi reći da ne mogu, da neću doći…. Halo?!
-Ama čovječe situacija je takva! Alarmantno!
Misliš da je meni fino sjedit’ u kući ,žderat,lokat.. buljit u televiziju ….
U Mostaru sam a ne mogu maknut’! Kontaš!?
-Ne kontam! Nikako!
Ti nisi Normalna! Termosku u ruke! Kafezu! I idi negdje kraj vode i uživaj!
Sama! Što će ti iko’?
Ja bi dao sve na svijetu da se sad spuštam u Mostar i da odmah nako’ s puta kontam đe ću , s kim ću ,kod koga ću!
Doći ću ja bona! Neće ovo trajati do ne znam ti kad… umire narod od karcinoma,raka… i sad da nas s Koronom ubiju? E neće moći Boga mi!
Odo’ ja pisati odmor u Junu pa se ako Bog da vidimo,a?
– Pa hajd’ ne znam šta bi ti rekla…….
-Ništa! Samo ostani zdravo i izađi ponekad neće te đavo odnijet! Peri ruke ….. neće grom bona u koprive!
-Dobro vala i kažeš! Haj čujemo se! Pozdravi tamo sve…
Ama stati će i Korona ko joj j… mater!
