Naslovnica Hercegovački običaji i tradicija Ja doša da se potucamo

Ja doša da se potucamo

Sad se, znači, ne’š ni tucat?!

– Ja doša da se potucamo. Je si sačuvala koje tvrđe?
– Nisam.
– Ni-isiiii?!
– Pa, kako nisi, kruv ti ćaćin…jesan ti reka daj doć na tucanje!
– Ajde, bolon, pa znaš da ne smimo…
– Šta ne smimo? Tucat se?!
– C…triba, bolon, držat razmak…korona je.
– Koronu ti ćaćinu, sad se više nemere ni potucat…a?
– C…pa, ne smi se, bolan!
– Ne smiš se jednom tucnut s menom…zbog korone!?
– C…ođavla i iziđo’…tribala san pušćat babi da otvori.
– Pa, aj…nije ni sad kasno! Daj ti jaje babi, aj…
– C…jesi niki!
– Čuj…nemoj me sad zaj***! Aj, da se lipo tucnemo, pa da iđen dalje.
– Neman se bolon š čin tucat…sve slupano, kažen ti.
– Slupano…?! Pa, kruv ti ćaćin, što nisi svoje čuvala za mene?!
– C…pa, kažen ti…zbog korone.
– Jopet ti “korona, te korona”…kruva ti mala, oš li ti poć za me ili za j**u koronu, a?
– C…jes’ zadrt!
– I ne’š se, znači, tucat?
– Pa, rekla sam ti…neman š čim.
– Dobro, ka’ je tako…otra ja tražit koja ima š čim, a ti…pozdravi koronu! …Ti koronu ćaćinu!
– Iisss…eto, sve će se poletit tucat s tebom…jašta će radit!
– Oš se kladit?!
– Ma, jakuće!
– Pušći ti tucanje meni, a ti se tucaj s koronom. *bla te korona, više!
– Aj ti, aj…

Biralo me