Naslovnica Hercegovački običaji i tradicija Ja u drvo, baba, ti u kamen. Kažen ti da nema misa,...

Ja u drvo, baba, ti u kamen. Kažen ti da nema misa, zabranjena su sva okupljanja

Svit se proopačijo

– Šta ti, nevista, neš k misi?
– Kakva te misa, baba! Nema misa, čula si.
– Nu…pa, Blagovist je, bona, kako nema?
– Da je stoput Blagovist! Nema misa dok se ne kutariše virusa.
– Ojmisusovo, Blagovist je, bona, zapovidni…
– Ja u drvo, baba, ti u kamen. Kažen ti da nema misa, zabranjena su sva okupljanja. Da se čeljad ne zarazi…
– Ta, nije čeljad šugava, nu..!
– Je, nije, ne smi se okupljat i misa nema, et.
– A, mojise! A, ja se spremila…reko’ zapovidna je svetkovina…
– Eto ti…
– Mo, jes’ ti sigurna da nema? Reko’ da nisi štogod priglumnula?
– Ako je i’ko priglumno, baba, onda si ti priglumnula. Eto, spremila si se k misi, a mise nema.
– Pa, čuješ ti mene…reko’ Blagovist je, bona…zapovidna…
– Eto vidiš…
– I štaj sad…džabe se pris’lačila u misno ruvo!
– Šta udi?
– A, mojisse…prislači se u misno, pa jopet u nosno, a od mise ništa…
– Pa, ko da se moraš prisvlačit?
– A? Da se ne pris’lačim! Misusovo ti bilo! Ta, neću sidit u misnoj robi!
– Pa, šta škodi…ta, neš vrć u njoj! Di će ti se isplisnit?
– Ujmoca isina…pa, ko je vidijo sidit u misnoj robi, Bog te ne ubiće?!
– Ajde, bona baba, pa prošla su ta vrimena kad se roba dilila na misnu i nosnu.
(Baba se zadeveti ko da je čula najveću beštimku)
– Slobodbože, kako će proć…oduvik se zna šta je misno ‘aljinče, a šta nosno…
– To još samo tvoja generacija dili, baba. Danas je sve misno. I sve nosno.
– A, zato nam i je vako, moj sinko! Jazašta se danas ne smi u crkvu…što nije bilo ni za “turski vrimena”. Proopačijo se svit, eto zašto!
– A, pusto vam prije falilo zaraze i šuge i svakog belaja. Jakuće!
– Mo, nije, stro, nikad bilo vako! Da isan ne smi u crkvu… I da ne zna šta je misno, a šta nosno! Prišlo, brate, sedam smrtni grija, et.
– Ne kažen da nije, baba, ima i toga, ali nije ti svit ni prija bio čudo bolji…samo se nije imalo, pa se nije moglo benavat ko danas. Čeljad je, mesečini, uvik ista.
– Ma, ka-aaakvi ista, Bog te vidijo!
Ni nanilo, brate! Ni nanilo!
Danas ti ne znaš ko pije, ko plaća…svit se pronaopačijo, bošsačuvaj!
Prije je čeljad bila sveta, kakva je ova današnja.
– Isss…tako ćemo, valjda, i mi govorit, kad ostarimo, baba.
– Ovo je bošslobodi-vakat, nemere u Boga gori, et.
– Is, isss..
– Ev…sad se jopet pris’lači, na…a, sve džabe… Ne triba, seko, drugog strašnjeg suda… ‘Vaki ti je vakat gori od strašnjeg suda, et.
– Iss…
– Ja, ja. Poslušaj ti šta ti ja kažen…nemere gori od’vog, pa ti priča
j.

Biralo me