MOJI SRITNI DANI
Još se sićam dobro svega,
rodne kuće, moga sela,
ne blidi mi ni ta slika,
dok je baka mliko mela.
Veselo smo trčkarali
i čekali sve do kraja,
da iz stapa izvadi se,
konačno i ta mećaja.
U čanjkove od drveta,
izlila bi mlaćanicu,
kupila bi po njoj maslo,
da nahrani, gladnu dicu.
Iz izbe bi širia se,
miris kruva ispod sača,
al za maslo pekla bi se,
ona slasna i pogača.
Tad bi mater mazala nam,
žuto maslo po pogači,
nismo mogli odoliti,
sve je miris biva jači.
A baka bi u lončiće,
sipala nam mlaćanicu,
dok smo ili, gledale bi,
zadovoljnu svoju dicu.
KATARINA ZOVKO IŠTUK
Mostar 06. 11. 2018.
- Oglas -
