Naslovnica Hercegovački običaji i tradicija Ma, kad te pušćaše, živa bila!

Ma, kad te pušćaše, živa bila!

Ko tamađoje Andrija

– Ma, kad te pušćaše, živa bila!
– Ko, bona!
– Pa, iz zatvora…šta te nije jope u’apsilo?
– Mo, nije mene, **bla ga ti, veda kumine prije zavu, čuješ…
– A-aaa…nju! Ccc…pa, kako, mila moja?!
– Ama, štaj ti reć…eno, zbog nikog Andrije iz mob’tela…
– Andrija…? Znan li ga ja?
– Mo, kako’š ga znat ka’ nije čovik, **bla ga ti!
– Ujmocaisina…! Kako nije čovik?!
– Lipo. Nije. Vego na tojem mob’telu. Pa, ona ćopaj, ćopaj; kad…evo ti milicija na vrata.
– Ojmisovo, misovo!
– Kaže da mu je ništa lanula…
– A?!
– Tojom Andriji…iz mob’tela, čuješ!
– Mo, kakav, bona, Andrija, de objasni!
– Mo, jes’ čula na teveju, Bok te ne ubiće! Napravilo ko tamađoje dotura…mislin, nije to pravi dotur, veda umitni…samo ga tako zovu…ko tamađoje, Andrija… Moš, kažu, š njin iglendisat ko da je pravi dotur… Mislin ‘nako, ćopat toje poruke…
– Ojmissovo! I undan toji Andrija uapsijo toju…
– Ma, kakav Andrija, đatodnijo Andriju! On je prijavijo, a milicija ‘apsila…
– Prava milicija?
– A, jakakva će bit, Bog te ne ubiće!
– Pa, šta ja znaden…kažeš da toji Andrija nije pravi dotur, undak, reko’, možda ni milicajac nije pravi.
– C…milicajac je pravi, ali ga ovi Andrija pozvo…jerbo mu je toja ništa lanula…pa se uvridijo, razumiš!
– Pa, ako nije pravi, kako će se uvridit, de?
– Mo, đadri će ji znat! Glavno je ona ćopala na toji đadriji mob’tel…ništa bilužila tojem tamađoja Andriji i…eto ti belaja!
– ‘Ćorijo, ko te išta razumijo, et!
– Ama, kako da ti objasnin kad ni ja baš ne s’vaćan! Kakav te, reko’, umitni dotur, Bog te neubiće…?! Kaže robot. Et!
– Robot?!
– Ja, robot. Ono ko lutka što govori i trepće.
– Pa, jel’ i toji Andrija taki…ko lutka?
– Ma, štat ja znam, bona..kažu da je to u mob’telu, ko će ga znat… Glavno ona njeme rič, on njojzi rič i tako se, biće, poričkali. U najkraću, nit mi triba mob’tel, ni Andrija, et.
– Ccc…a Bog ti lipi da…pa kako umitni dotur, de…
– Aj, đadru više… Odo stavit vareniku…nisan još ni marendala. Strunuću se od gladi pričajuć vliko na ćesrce.
– Meni je, stro, prisila marenda, et… Kaže, umitni dotor…! Ojmisusovo, missusovo!
****
lanut (lanula) – od puč. izraza za psovati (lajati), opsovati – lanut
strunut – malaksati
na ćesrce – na gladno srce (na tašte)
prisist (prisilo) – prisjest (onemiliti)

Biralo me