IGLENA – bajke
Ogledalce, ogledalce…
– Baba, ajde mi…nisi mi duuugo, bajku…
– A?
– Pa, bajkuuuu…ono, kao, kao, Srvenkapisa…
– Crljenkapica…pa, jesan ti toju pričala?
– Ali drugu jednuuu…
– Drugu…Crljenkapicu?
– C…neee, nego, nego dru-uguuu jednu.
– Ajde, bona, kan’se babe, s tojin iskonicom!
– Ajdeeee! Onu ogledalse.
– Ogledalce?
– Aha…ogledalse, ogledalse…ajde mi tu!
– Ne znan ti bona ni toju, ni ikoju…
– Znadeeees… Ono kad, kad…kad zla vješica pita, pita…ogledalse, ogledalse…
– Zla višćica?
– Aha.
– Pita ogledalce?
– Aha?
– Pa, šta pita?
– Ne znaaam… Pita, pita…ona pita ko je najjepsiii…
– Ko je najlišpi, a?
– Aha.
– I šta joj ogledalce kaže?
– Pa, pa…kaže, kaže….pa, ne zna-aam!
(Podiže glas i širi ruke)
– Misusovo! Pa, kakoj znat baba, ako ti ne znaš, de?
– A, zna-aaš…!
(ton se povisuje)
– Ma, oklen će baba znat, okle…
(Kratko i odsječeno)
– Znaš! Ti si velika!
– Nek’sam, ali ne znan.
(Sniženim tonom, na granici šapata i suza)
– Znaš…
– Mo, zlato, pa, baba bi tebi pripovidila da zna…ali, ne zna…viš da ne znam!
– Khh…
– Ama, dite, neš mi zar sada plakat?!
– Khhh…
– Ma, nemoj injcat, bona… Baba ti lipo kaže, a ti ne viruješ svojoj babi… Zašto ne viruješ, oko babino, a? Reči babi, de!
– Khh…kh…
– O, java ti odnijo onog ko ižinja toje naprdašćine! Evo mi dite ocviliše! Aj, nemoj, dušo, plakat, de…
– Khhh…khh…
– Gospe Sinjska…pa, ti zaozbiljno plačeš.
– Khhh…
– Ama, nemoj plakat, speuziće baba šta bilo, samo se ‘ustavi više… Jel oćeš?
(Kima potvrdno, oborene glave)
– A, lipa babina jabuka…dojti sist na svoju babu. Ta-ako! Saće tebi baba ništa speuzit o tojoj višćici…
– I ogledalsu! – doda žustro unuka.
(Baba gunđa sebi u bradu)
– Ošta mi je ovo, Gospe moja!
(Nastavlja se)
* speuzit – sklepati
