Dobro jutro moja ti.
-Jutro ženo moja kako si?
Ma dobro sam nego jesi li je nabavila?
-Ne kontam te moja ti?
Bona kartu za Zrinju!!!
-Nisam ženo moja, kontala bit će ili će nas pustiti džabe.
Šuti moja i ja kontala, ali izgleda da ćemo gledat utakmicu na Areni.
-Aj bona kakva crna Arena. Snaći ćemo se nekako!
Ta ćemo se snać? Ne smim ni spomenut ovom mom?
-Zar on nije u stanju nabavit ulaznice?
Jok moja ti. On kupio prvi dan godišnju i od tada mi bubnja po kući.
-A moja svi su oni isti. Moj osim što bubnja i pjeva.
Ma govorio on meni da uzmem karte, a ja njemu rekla ta nisam mahnita čekat pred stadionom u redu.
-Moj isto kupio godišnju odma, napravio selfi sa njom i u sef je zajkjučo.
Ženo moja kakav sef sada, ta će vam sef?
-Ta nemamo para moja, a meni se čini da mu je ta godišnja važnija od svega.
Kuku kuku šta smo dočekale!
-Još mi je gore kada sam vidila da se ona Marija slika s ulaznicama. Oči bi joj iskopla za te karte.
Okle nje s utakmicama i Zrinjskim odjednom. Niđe veze ženo moja.
-Znaš da se ona metilja svuda i đe će utakmica proći bez nje,
Eto moja, a mi stare navijačice zbog takvih ostale smo bez karata.
-Gledam i onu Maju. Ona se slikala u dresu Zrinje i napisala: Idemo do kraja zajedno!
Joj šlag će me strefit. Jednom bila u životu na utakmici i to kad je hodala s onim igračem.
-Ma kakav igrač, ne znaju mu ni kući da igra. Ne znam ni ko ga dovede u Zrinju!
Neam pojma, ali kada je otišao Maja ga šutnula ko naš Nemanja loptu!
-Joj sestro moja moramo nekako do ulaznica.
Normala da moramo, ta sve smo utakmice gledale.
-Moramo samo kako ćemo bez ulaznica?
Kažu da će dijeliti neke ulaznice.
-Bjeri bona to će djeci dijeliti.
Moja i mi smo nečija djeca. Imamo li nać kakvog starog hajvana pa da nas uzme za ruku i povede.
-Moja ti teško, a i ko bi osto da nas onaj s Hercegovina.in uslika i objavi kako nas dede vode za ruke.
Jes moja moja, tu si u pravu. Bolje da nas uslika kada objavi kako je bilo na tribinama.
-Jašta bona, ta uvijek nas je slikao. E i ovaj će put makar nam to zadnje bilo.
Baš bi bila bruka da uslika Mariju i Maju, a da mi izvismo.
-Jašta ko bi osto od njih, a i od naših muževa.
Sestro moja danima bi nam to na nos nabijali.
-A moja otkad traje ova euforija sa Zrinjskim ništa drugo ni ne nabijaju.
Šuti crkla dabogda. Bar su sad široke ruke. Ja mom blesi neki dan navila onu novu pjesmu od Zrinje on mi odma uveče dao stoju da imam za kave.
-Jesi lukava moja ti. Onaj moj ters uvijek samo kada je Zrinjski u pitanju nije. Mogla bi mu i ja naviti nešto pa mu izvuć kartice da kupim nove cipele.
Jašta ćeš ženo moja. Sada ja ikad je prilika da im pare izvučemo.
-Ma lako ćemo mi za pare, ali opet nemamo ulaznica moja ti.
Aj ne sekiraj se snaći ćemo se.
-Lako ti je reći snaći ćemo se, ali kako ćemo se snaći.
Pomoći nam naši muževi moja ti.
-To zaboravi, tu nam pomoći nema.
Ima ima. Ti uzmi od svog ono medicinsko odijelo, a ja ću od svog vatrogasno i tako upadamo.
-A pametna li si ženo moja. Svaka ti je za zapisati.
I čim uđemo pravimo selfi u odorama pred punim tribinama.
-Hoćemo sestro neka crknu one rospije Marija i Maja od muke.
Kada uđemo skidamo odore i oblačimo dresove i na tribinu.
-To draga baš si me vratila u život…
Aj odo bubnjaru pravit ručak.
-Šta si kontala pravit?
Ne znam hoću li jaja ili nešto bezze,
-Bona i mog ti bubnjara čeka isti meni ovaj put.
Aj pa se vidimo poslije na kavi.
-More komotno moja ti.
HERCEGOVINA.in
