Naslovnica Hercegovina Otra ti ja u Njemačku

Otra ti ja u Njemačku

Ne iđen za sveosve

– Čuj…
– Reci.
– Otra ti ja u Njemačku.
– A?
– Pa, reko’, da se pozdravimo…
– Ajde, bolon…
– Nu je…ozbiljno ti velim. Javijo mi kumašin da mi je našo dobar posa. Radiću š njime. A, njeme, kažu dobro iđe.
– Zezaš…
– A, srca ti! Nikad ozbiljniji. Iđen sutra ujutro, et.
– C…ma, ne vurujen ti!
– A, Iruda ti živa! Ne znam, bora mi, kako čovik triba s tebon, et… Kako god okreneš ne valja, ne viruje, neće, nemere, ne smi…
– C…pa, ne virujen, et…
– Ne viruješ?! Oš da nazoven kumašina, a?
(Uzima mobitel i traži broj)
– Daj, bolon, nemoj budalekat!
– Alo…kumašine! Ma, nisan se pridomislio, nego… Došo se pozdravit s curom…. A…je, je, ona. Pa, mi, evo, ne viruje, kruv joj ćaćin. Ja, ja… Dobro onda…vidimo se sutra okobogda.
Da bi uvjerio “sumnjivog Tomu”, stavio je kumašina na zvučnik.
Sritnica se sledila.
Ublidila i pomidenila.
– Eto… Viruješ li sad?
Gleda ga zgranuto. Preplašeno. Kivno. Tužno. Žalosno…sve to odjednom.
– Pa, ka…kako tako…najednoč…
Oči joj se za tren ovlažiše, a grlo stegnu.
– Eto, kažen ti…
– I…i…koliko misliš… (knedla joj zapne u grlu)
– Ko zna…vi’ćemo ka’ dođen tamo. A, ti?
– Šta ja? – prošapta.
– Oš me čekat, a?
– C…
– Ozbiljno te pitan, nu…
– A, ti…?!
– Isss…znaš mene.
– Zato i pitam.
– A? Oš reć da sumnjaš u mene, a?!
(Šuti)
– Pa, reči sad! Bojiš se da ću nać kakvu Švabicu, je l’?
– C…
– A-a-a…ipak ti je stalo do mene, priznaj!
– Šta vridi kad tebi nije!
– Štaaa? Meni nije, jel?! Meni!
– Da je ne bi išo tamo.
– Ne bi išo…! A, triba li saziđat kuću, kruva ti? U šta ću dovest mladu, a?
Na spomen “mlade”, ona briznu u plač. On se zbuni.
– Nu je…pa, neš mi sad plakat! Ta, ne iđen za sveosve!
Svaka nova rič utjehe, samo pojačavaše jecanje.
Htjede ju zagrliti, no, u tom trenutku se na vratima ukaza strogi ćaćin lik.
Skrivajući pred njim suzne oči, žurno klisnu iza vrata.
Čula ih je kako se pozdravljaju. Susprežući dah, s prozora je gledala kako se udaljava.
Još jedan put domahnu, a kad nestade iz vida, zagnjuri glavu u jastuke, i dugo ridaše, kao da ga je zauvik izgubila.
I bi joj žao što mu nije posvetila više vrenena, pažnje i nježnosti…baš onako kako si ljudi predbacuju kad im netko blizak umre, et.
******
mlada – mladenka
za sveosve – zauvijek

Biralo me