Pravo čudo dogodilo se jučer u Splitu kada se na stadionu pojavilo nekoliko navijača iz Hrvatske. Tu zanimljivu priču ispričala nam je jedna Hercegovka koja se upravo vratila iz Splita s utakmice Hrvatska-Rusija.
Dragi moji evo da podijelim svoje iskustvo s utakmice. Upravo sam došla kući nakon višesatnih čekanja na granici, ali vrijedilo je. Znali smo da će biti gužva, ali eto nakon pobjede sve je slađe. Karte smo nabavili čim su puštene u prodaju. Nas četvero smo krenuli u Split, muž, sestra mi i njen muž i ja. Poranili smo u subotu, ali smo na Vinjanima čekali dobra dva sata. Sve auta okićena zastavama, pošo naš narod na utakmicu. Došli na granicu i policajac nas pita jeli vam iko osto dole u Hercegovini.
-jes baba Manda čuva nam dicu, odgovorih mu ja, a on se nasmiješi i pusti nas da prođemo.
Došlo nekako do Dugopolja i onda opet čekanje. Vrtim se oko sebe sve naše table sa zastavama i šalovima. Iza nas ugledah kumu i kuma i oni krenuli na utakmicu, i dica s njima nemaju oni babe Mande da im čuva mališane. U koloni još puno naših susjeda. Mi na naplatnim kućicama u Dugopolju, a mi ko da smo u selu. Kuku baš jeli iko osto danas u Hercegovini. Onako glasno sam razmišljala i rekla: Neće nas zar danas neko pokušati opljačkati, svi smo krenuli za Split?
-Ne brini ženo i oni seoski lopovi su otišli, vidio sam ih jutros ispred zadruge utovaruju pive u kombi.
Uh aj odma mi je lakše, Ne daj Bože da nas opljačkaju, a mi na utakmici.
Došli nekako u Split i jedva našli parking. Sišli na rivu, a na rivi ko da sam ljeti u Makarskoj kod žute kuće. Sve mašeg i klimam glavom,Sve naši ljudi iz Hercegovine, a ima i nešto iz Bosne. Sjeli popit pivu, a stol do nas dečko koji radi kod nas u pošti u Mostaru sa svojim društvim. Iza nas vidim Livnjake sa zastavama. I tako čitam ti ja te zastave, kad neko maše li maše. Ko je sad, upitam se ja. Ide žena obojila glavu u kockice i satra se mašući.
Ko si otkrij se, viknem joj ja.
-Bona ja sam, Anđa tvoja frizerka.
Anđe ne crkla nisam te prepoznala od tih boja. S kim si došla?
-Došli mi đuture sa dva kombija, jedva nabavili toliko karata ali uspjeli smo i evo nas.
Prođemo malo rivom i čitam zastave, Posušje, Brčko, Buško Blato, Ljubuški… Za ime boga pa svi mi preselili u Split danas. Iza nas neki momci pale baklje i bubnjaju. Upitam jednog odakle ste momci?
Iščapljine, rekoše naglas i nastaviše s pjesmom i bakljama. Kažem sestri :
Moja ti ko da smo u Mepasu na dan kad je plaća.
-Jes vala nisam odavno vidila ovoliko poznatih.
Krenula kolona prema stadionu opet mi u domaćem okruženju. Iza nas velika grupa iz Mostara, ispred nas navijači sa Širokog. Muž se grli s nekima iz Žepča. Sreća mu je što su muški inače čuo bi me za to grljenje. I tako smo ušli na stadion. Zauzeli svoja mjesta i onda do mene konačno ugledam navijače iz Slavonije.
Momci svaka čast mi smo iz Hercegovine, rekoh im.
-Živjela zemljakinjo naši su ti iz okolice Grude, pa tata odselio u Slavoniju.
Kuku kuku pa sve naši navijači, ne možeš naći nikoga iz Hrvatske. Onaj što prodaje pivo i kokice počasti nas i kaže ja sam iz Ljubuškog i ovdje bio na sezoni, pa osto još. Nabavio karte ćaći, materi i bratu i sestri, eno i njih gore na tribini kod one zastave iz Rame.
I tako utakmica počela nisam više ni gledala oko sebe. Navijali smo i derali se i na kraju slavili. E kada je cijeli stadion zapjevao moja Hercegovina ja sam se naježila ko onaj dan kad me moj Marinko doveo do oltara. Neopisivo.
I utakmica završila i valja nam nazad. Izlazimo kada neki momci i djevojke pjevaju dalmatinske ojesme. Odakle ste omladino upitam ih: Iz Neuma smo odgovori jedna cura.
Pričam sa sestrom koja surfa po internetu i kažem joj:
Sve bona naši navijači u Splitu.
-Jes vala svi naši. Doduše evo vidim bio Mišo sa onom pjevačicom Lilom.
E golemo moja da su bili.
-Bio je i predsjednik.
Znam vidjela sam ga sa šalom Zrinjskog,
-Ne naš predsjednik nego njihov bona .
Sumnjam ja da je Komšić bio, a ne bi ga ni pustili na stadion i ako bi ga znao naći.
-Bona Milanović bio evo slika izašla.
Ahaaaaaa, sad ja skonta. A đe je Kolinda nisam vidjela da je ušla u teren grliti igrače?
-Evo je kleči ispred televizora u dresu.
Jadna šta dočeka da kleči, a ne tako davno vodila navijanje i ljubila sve redom.
A šta ćeš tako je to u životu.
Malo po malo dočepasmo se mi granice. Na granici još veća gužva, Čekali samo satima i kada smo došli na red kaže carinik:
Bio sam dežurni za Božić, ali ovu gužvu još nisam doživio. Imate li šta za prijavit,
Imamo kaže tri boda nosimo u Hercegovinu, reče moj suprug.
-Nosite, nosite i zaslužili ste reče on i mahnu da prođemo…
