Naslovnica Hercegovački običaji i tradicija Priča iz Hercegovine: Iđeš li kume

Priča iz Hercegovine: Iđeš li kume

Blagdan sv. Ivana Krstitelja se slavi usred ljeta kad je dan najduži. Uz taj blagdan su povezani razni običaji. U Sovićima je bio običaj da su se uoči blagdana palili „Svitnjaci.“ Kad bi se počeo spuštati mrak uglavnom mi djeca bi nosili u Stranu iznad kuća granina, drva, slame. U tome su nam znali pomoći i stariji i to bi zapalili. Svatko je gledao da njegova vatra bude najveća. Povjesničari kažu da je to ostatak još o poganski vremena. Čitav niz „Svitnjaka“ gorio je iznad sela. Neki bi znali i preskakati preko vatre. To je bio jedini dan u godini kad odrasli nisu djeci branili paliti vatru. Nije bilo opasnosti da bi u brdu došlo do požara jer bi ovce janjci i krave dobro popasle travu tako da se nije imalo što zapaliti ni onda kad je bila suša.

U selu se inače jako pazilo da ne dođe do požara. Bilo je puno kuća i pojata koje su bile pokrivene slamom, ali se ne sjećam da je ikad došlo do požara.
Na sam blagdan Sovićani bi obično išli na misu na Galac jer je na taj dan na Galcu bio blagoslov polja. Bilo je najbliže otići na misu, a skoro svatko je bio rodbinski povezan s nekim s Galca ili od Krešića. I mi djeca bi išli na misu na Galac. Poslije mise išlo se na ručak u Krešića. Strina Anđa je bila od Krešića, a moj krsni kum je bio njezin brat Ivka Krešić. Za taj dan u nekoliko kuća Krešića bilo je puno rodbine i gostiju za koje su domaćini pripremili bogat ručak. Mi djeca bi uživali jedući med kojega u Sovićima nije bilo, a tada bi obično u Krešića bilo i trešanja koje su u Cimu već davno prošle.


Jedne godine strina Anđa je nakon ručka otišla kući da pomuze krave i ovce i da ih zatvori. Vrane i Iviša su ostali u Krešića u društvu Ivke i Periše, a ni jednom od njih nije bilo mrsko popiti u ovako svečanim prilikama. Već je počeo padati i mrak, a Vrane i Iviša ne dolaze, a zna se da se na Ivanjdan kasno sunoćaje. Anđa više nije mogla čekati pa je pošla vidjeti zašto ih nema. Našla ih je kako obilaze oko Novakova vrtla i jedan drugom govore: „Iđeš li kume“ – „Iđem. iđem“ – „Hajde, hajde“ i tako ponavljaju. Anđa ih je spasila od obilaženja oko Novakova vrtla i dovela kući.


Tako je barem pripovijedala strina Anđa kad bi bilo u društvu dobro raspoloženje. Da li je bilo baš tako ja ne znam. Oni jesu vjerojatno bili nešto „pod gasom“, ali ne toliko kad su po kamenitoj stazi mogli prijeći preko Crnog brda, ali moraš događaj ispričati tako da bude zanimljiv inače ne bi bio prava Sovićka priča. Kad bi Anđa to pripovijedala, Vrane bi na nju malo podigao glas, ali se nije baš puno branio.

Piše : Marinko Ivanković