Münchenski kolodvor je gotovo uvijek pun putnika. “Ispod dvajes eura ne more”-ponavljao je vozač starijoj gospođi koja ga je gledala u nevjerici držeći u ruci malu torbicu. “Kako bolan dvajes eura za ovu malu torbicu. Kazali mi da će desest bit dosta, ionako nema ništa vele vridno u njoj već malo sestri nešto spremila”-objavšnjavala je gospođa koja nije putnica već samo šalje torbu.
“Nema priče reka sam dvajes eura. Ako ti je puno vrati je kući. Neću ja nikog molit. Trebamo i mi popit kavu, a trebamo počastit i na granici. Ako oćeš-oćeš”-neumoljiv je vozač Kako se našla bez nekog velikog izbora, gospođa mu je dala 20 eura i udaljila se od kolodvora.
“Vidiš pajdo,nema šale. Odma kažeš dvajeska je mala torba slanje. Niko je pajdo neće vraćat ponovo kući već će platit . Pokvare nam oni naši što uzmu za ove male deset eura, pa navikaju na jeftino. Ne more to pajdo kad nas dvojica voze”-kroz smijeh je govorio svom kolegi vozaču koji je sjedio u busu.
U bunkerima buseva koji putuju za domovinu iz Njemačke ima doslovno svega i svačega. Tako nije ništa čudno vidjeti dijelove od freza, auta, čak i skutere kompletne, plastične bačve,tepihe,…i mnogo čega. To je kao neki ritual da se vuče “svega i svašta” Putnici su posjedali, prtljaga se složila i bus je krenuo na vrijeme. Bus je topao i moglo se “raskomotiti.” Kreće iz zvučnika poviše glava”himna” “Domu mom,jedinom….” To bi nekako bila i svojevrsna “najava”,da komunikacija među putnicima može otpočeti.
-“Markane,ode li i to obr’zat lozu?” Jesam Staniša. Ima unde onin Zdravko što sebe radi. Ja nako vazda volin bit doli kad se to radi. Kako sam u penziji onda ne tribam gledat kad ću se vratit. Malo i prozračin kuću. Obađen po selu. Od kad su dica gori to je vazda zatvoreno.”
“Markane tako i ‘vamo. Evo ja treća godina u mirovini. Žena više voli bit gori radi dice i unuka. Samo liti tri miseca ko i vazda budemo dolika.” -“I meni moj pajdo drago doli. Iman pajda,pa sidnemo, zamezimo. Odemo i u lov di kad”.
“Bogu fala samo nek nas zdravlje posluži .Koliko naše generacije nije mirovinu dočekalo ili nisu u njoj uživali. Ne daj ti Bože samo bolesti. Sve drugo se predevera moj pajdo.”
“Jakako moj Markane. Bože ti nama zdravlja i ra’tluka” Dok su moji suputnici ugodno čavrljali, ja sam vadila namirnici po namirnicu iz svoje ručne torbe. Na graničnim prijelazima nije bilo velikih čekanja. Malo veća gužva stvorila se na graničnom prelazu “Gornji Vinjani.
Nastavit će se….
Daniela Škegro/HERCEGOVINA.IN
Ne propustite pročitati prve nastavke Priča iz autobusa za Njemačku
Priče iz autobusa za Njemačku: Mara i Luca dršću zbog punih torbičaka, Ante stišće Maksuziju
Priče iz autobusa za Njemačku 3 dio: Janje moja,šta misliš ‘oće li nas pritresat na Salzburgu?
Daniela Škegro: Vozač ubacuje film “Prosjaci i sinovi” koji 80 % putnika zna napamet
Daniela Škegro: Priče iz autobusa za Njemačku
