Zašla mu svist
(Nastavak II)
Stigo umitni dotur Andrija u Ercegovinu.
Isti dan se obotalijo.
Zapravo, obotalili ga.
Kako?
Lipo!
To, bolon, sve babe navalile ko ovce na solilo.
Nikad ji ni’ko nije nutko da iđu doturu, a kamo li sam dotur.
Još nako salalon i upitan.
To se samo o Andriji divani.
Kažu im da to nije pravi dotur, veda umitni…
Ma, kakvi…isto da dicu uvjeravaš da je sladoled umitni.
Svoj ti posa.
Nema koja nije nazvala…
Nema kojoj dotur nije dijagnosticiro koronu.
Kako?
Lipo!
Za koji god simptom Andrija upita, one ga imadu.
Nedo ti Bog da kažu da su dobro…to ti dođe ko neko rugo, najskoli u njijovim godinama.
Vaktile bi se prikoviše zdravim i jedrim ženama to naročito zamiralo, pa bi ih se čak i grdilo…
“Mo, jes vid’la, moja ti…to, bona, zdravo ki ždribica! More ta, vala, natovarena kola povuć istrkeća!”
Zato se uobičajilo da se na pitanje o zdravlju uvik odgovara kuknjavom, pa da si zdrav ko cok.
Nemeš od ruga, brate. Svi nešto kukumaču, a ti zdrav…ne iđe.
Nije red.
Tako ti naše babe saletile Andriju, ko da se Gospa ukazala, bošprosti…pa kako im je mrsko reć da nisu bolesne ili da nemaju toji simptoma, sve odreda potvrdile da imaju sve po redu… i još naprišivale svojizi bola;
Te ji pritišće u prsin; te u željdacu; te in visok pritisak; upočilo u križin; te jin se manta, stužuje…
Sritnom Andriji zašla svist, već nakon pešest baba.
Došla ‘Itna po njizi, kad one kopaju kumpire, rumene ki jabuke i triput zdravije od dotura.
Andriju ištom popravili, pa kad je to vidijo, jopet mu zađe svist.
Pundak naredilo da babe iz Ercegovine ne smidu više iglendisat š njime.
S tojim kotamađoje Andrijom…tojim umitnim doturom.
Živa istina…
Sad, oće li poslušat, Bog će ti znat…
********
zašla svist – onesvijestio se
salalom – naravit, dobar, ko Bog zapovida
cok – zdravi, svježi panj (“sirovi”)
iglendisat – razgovarati, pričati
