Stipan iz Rakitna priveo Ivu iz Vira svojoj kući.
Stipan stariji čovik udovac već dugo, dica se razišla po svitu po dalekoj Australiji, kuća pusta ,nema ženska isana , selo opustilo.
Iva starija cura nije se udavala, prije bi koju put išla u Slavoniju brat kukuruz, dizala na noge bratovu dicu , dica naresla i otisla od kuce, brat joj umro pokoj mu duši.
Mogla je se ona davno udati dolazio je po nju Mate iz Ričica i Jure iz Raška Polja.
Nije se udala taka vrimena bila.
Sad oboje u godinama sami i kontaju neće nam valjda niko zamiriti..
Tako ti je Iva zaključala vrata stare kuće u Viru i pokupila ono svoji stari stvari ko’ starinsku komoru i pozdravila se sa susidima i pravac Rakitno.
Stipan dočeka Ivu ko’ pravu mladu, sredio se bila košulja , teget plavo odijelo, lipo malo pomeo kuću i naložio vatru navistio đezmu sa kavom
Ivi drago sili oni tako i stidljivo pričaju.
Iva će… ma uvik smetnem te upitat šta imaš ti od blaga i zemlje, što kaže današnja mlađarija onih nekretnina.
Stipan će nato (da bi modernije zvučalo) od pokretnih nekretnina imam protezu za zube, a od nepokretnih iman onu stvar moja Ive da oprostiš.
Ajder’ Ive donesi cukra iz kredenca mesčini da je kava malo gorka..
Bodo Lončar
- Oglas -
