Naslovnica Hercegovački običaji i tradicija Svi će, kad bidne kraj svita, ustat iz greba

Svi će, kad bidne kraj svita, ustat iz greba

Sritan ti Uskrs, oko babino!

– Za čeg’ su, baba, ona jaja u kosali?
– Za ist, nu.
– Tako puno!
– Nek se, bona zna da je Usķrs.
– Uskus?
– Ja, Uskrs. To ti je naj, naj veći svetac, zlato, znaš.
– Od koga?
– Od sviju, pa i od Božića. Misusovo ti bilo, di neće bit veliko Isusovo uskrsnuće.
– Sunuće?

– Us-krs-nu-će! Kad je Isus ustajo iz greba…
– Zaplavo?!
– Mo, jakako inčije, Bog te pomoga!
– A, a…jel’, jel’…je li neki dlugi isto ustaniju iz gleba?
– Svi će, kad bidne kraj svita, ustat iz greba.
– Ha?
– Ka’ dođe strašnji sud.
– A?
– Mo, ti si, bona, još malešna…kojti ditetu objasnit. Glavnom ćemo i mi uskrsnit, et.
– Kako?
– Lipo. Kako se lipo rodimo, tako ćemo lipo umrt, pundak lipo uskrsnit.
– Ja neću!
– Šta neš?
– Umrit.
– Neš umrt…?!
– Ne.
– Pa, mora, bona, sva’k umrt…tako je Bog ostavijo…
– Ja neću!
– Nu…pundan ti ostani za simena.
– Neću.
– Nemoj ti.
– Neću.
– A, jesi li ti babu poljubila za Uskrs?
(Ljubi je)

– Nek ti je sritan Uskrs, oko babino…i ovi i svi koji te još čekaju!
– Ko čeka?
– Život, zlato. Život te čeka.
– Di?
– A, mojisse, pa ti nazor oš babu istrat ispameti…
– Ha?
– Mo, ništa…nego, aj ti nami donesi dva jaja, pa da se potucamo…
(Razdragano trči prema vratima. Baba dovikuje za njom)
– Nemoj uzet ona slupana i koja su nacikla, veda čitava! Ščula!

Biralo me