Bogara ti žugljivog!
– Alooo, stara!
– Oj!
– Čuješ li ti di te zovem, ženska glavo!
(Bez osvrtanja)
– A?
– Ušta si blenula, sunce ti žarko! Grlo mi ode zindareć!
(Ne okrećući se)
– Šta kažeš?
– Ma, šta dreljiš više, Bog te lano!
– A, gledam dobroti su se prijina krmad pojmila, Gospe moja…
– Mo, đatodnijo krmad, daj mi štogot marendat. Strunu’ se više o’gladi!
(Bez okretanja)
– Pa, marendaj, ko t’ brani.
– Šta je teb’, ženo! Ko da nisi baš sa svojom…
– Jok…s tvojom sam.
– Mo, dolazi mi spremat marendu dok ti nisan došo tamoke..
– Ma, ajde… Triba l’ ić po te ili ćeš sam?!
– Etotite đavle i tebe i krmad! Ta, neću se ja pojmit s takon ženom!
– Eto…ni oženit se, bidan, nisi znajo, jel’ viš…
– E, da sam znajo da imaš jezičinu ko krava rep, bora mi, dvaput bi razmislijo.
– Šćeta baš.
– Mmm…bogara ti tvog žugljivog!
– Ajde, ajde…marendaj ti da te pušće uja.
Biralo me
