Začas porastu, odrastu, odu.
Dok trepneš ispadnu iz krila, naručja, odmaknu se od brižnog pogleda, prestanu da tepaju, ruše, prave nered, diraju utičnice, mažu kremom, šaraju flomasterima…
Zato, mazite ih, grlite, ljubite, cmačite.
Pustite ih da švrljaju na koljenima vukući pelenu za sobom, neka malo i zid išaraju, neka povade sve šerpe iz sudopera, neka ustaju i padaju, neka zarade i koju masnicu.
Spavajte s njima, ušuškajte ih u pola noći i pomirišite glavice, a na usnule trepuške spustite poljubac.
Neka njihovih nožica na licu vam dok se budite ujutro, neka i prosutog mlijeka i mrvica po podu od keksa, neka i zalijepljenih žvaka za kosu, prljavih ručica i odjeće k’o tarač iako ste ih maloprije presvukli i očistili.
Neka i umora i nespavanja i trčanja do kupatila dok vam lupaju na vrata.
Jer, sve će to proći dok se okrenete i poželjet ćete da ih mazite, ljubite, grlite, a oni će već sutra negdje žuriti svojim životom i ići ćete im na živce.
Ali, pamtit će cijeli život koliko su bili voljeni onda kada im je najpotrebnije bilo i ma šta kroz život budu prolazili vraćat će se sigurnosti koju znaju gdje imaju.
Vraćat će se ondje gdje su najvoljeniji.
Vama.
– Fahreta Bašić-Smriko
