Bilo je to prije gay ere.
U vrime kada gotovo nije postojao ni pojam omoseksualnosti, a kamo li neke elgebetej udruge.
I kad su samo oni napredniji i načitaniji, nešto načuli da toji pe*eri, navodno, stvarno postoje u nekim tamo dalekim, egzotičnim zemljama.
Živa istina, kažu, kleli bi se skeptičnim slušateljima koji bi odmahivali rukom u znak da ne viruju u takve iskonice.
Stariji bi se, po običaju, krstili “livon priko desne”, uz zaziv Gospi, Isusu ili kakvom svecu.
“Živa istina, bora mi! Pravi, pravcijati pe*er, kažu! Vidijo jedan na svoje oči!” Kune se tako jedan, koji je vidijo dosta svita i u svitu čudo toga čudnovatoga, pa priča sumještanima, koji su u deficitu s takvom vrstom informacija, pa ne viruju onima koji s time stoje nešto bolje.
Naročito su nepovjerljivi oni koji ne viruju u takva čudesa i koji bi, možda, jedino nekako povirovali da jim to kaže pratar.
– Ma, koga to, kažeš, da je taj vidijo!
– Pe*era, hebo ga ti!
– Ma, di to reče..?
– U Ameriki.
– I taj tvoj vidijo nekoga, pa misli…
– Ma, šta ima mislit, Božje ti kiše! Vidijo svojim očima.
– Koga?
– Pe*era, hebo ga ti, čuješ štat’ govorim!
– Mo, maslaju, bolon, šta ti je!
– Božje mi, ovaj ne masla. Vidijo čivik!
– Koji čivik?
– Pa, taj…koji mi je pričo!
– Pa, šta je vidio?
– Mo, pe*era, hebo ga ti!
– Iss…isss…
Tako ti se, moj brate, njizi dvojica, skorom pobiše oko postojanja, ili nepostojanja, pe*era, a nu nas danas…!
Pe*deri se žene.
Zasnivaju brak.
Udomljuju dicu.
Vladaju i drmaju politikom, kulturom, medijima…
Bilo kuda, pe*deri, svuda, ko vaktile, Kiki.
Došlo je dotle da se nemere više koristit naška besida “peder”, odman ti otaru objavu, vego jin moraš tepat:
gej, eLGeBeTej…
Enti, jarca…!
Pa, kako će baba tojo izgovorit, kad nemere ni ono omoseksualac, de…
Sritnici se zapunta jezik već kod “omo”.
Ma, reko’, lako za babu…ona, sritna, i’nako ne viruje u toje “omo”, ali šta s nama…?
Kako je krenilo, meščini, još malo i biće ti rugo ako u obitelji nemaš bar jednog federa.
Smijte se vi…
Tako se smijo i ovi iz priče.
Više se ne smije. Jok.
