Odeš iz Mostara u obećanu zemlju: Mirišu li ove proljetne noći kao dolje ?

ODEŠ…
Kažu u obećanu zemlju!
Napustiš svoje nebo zamijeniš ga tuđim i živiš !Tješiš se da je za obitelj bolje tuđe, da je dijete sigurnije,da imate mir,blagostanje,neko zrno sreće… a šta je s’ tobom? Kako se osjećaš ? Dišeš li? Patiš li? Jesi li mi dobro?Đe si druže moj?
Mirišu li ove proljetne noći kao dolje ?
Sijaju li zvjezde istim sjajem?
Čuješ li onaj umirujući zvuk koji te prati od rođenja?
Ni čut!
Bjezi bolan ne laži mene ! Evo sto lažeš ljude ! Zaboravio si bolan da sreću čine male stvari.
Koliko si samo puta poželio popiti kafezu sa nekim svojim? Ne najaviš se, dobro došao si! Nema tamo ni dolaženja ni odlaženja ! A?
Tišina jede! Grize ! Ne umiruje ! Ne hrani! Ponekada straši…Pomisliš : Šta je ovo sve divlje !?
Teško je !
Znam !
Godine lete! Kose sijede a srce lupa… samo sto ne progovori : “Da mi je sada dole’”! Ehhhh… nema bolan većeg rahatluka od svoje ćaćevine! Svoga tla! Svoga grada! Sela!
Trčiš i za praznike dole? Znam da jesi ne trebaš mi pričat’!
Zasitio si se “divljenja” okićene Europe!
Šećernih vuna… stotina i stotina ljudi koje ne gledaš u oči jer znaš da vam se pogledi neće sresti…
Tvoj djed mraz je negdje na jugu … čeka te sa onim skromnim vrećama uzdaha,sreće,ljubavi i rahatluka.
A tu… sve imaš a nemaš ništa ! Osjetim! Znam! Vidim!
Zaradi još par godina penzije, i bježi…
Srcem! Dušom…
Idi odakle si i došao! Majki! Ocu! Ćaćevini!
Ne vadi se kako nam je sve nesređeno! Kako su nam vodeći političari loši.
Kako smo siromašni…
Bolan sve smo najgore ali smo tvoji! Ovo je tvoj dom! Tvoj zrak! Tvoja hava! Tvoj komad neba..
Bit’ će! Hajde ! Nek’ smo zdravo! Ta Jasta će nego bit’ samo strpljenja ! Živaca ! Volje ! Snage!
Pa da krenem putem do Mostara prigovara zemlja stara a?
Vratit’ ćeš se… za to živi! Radi! Čuvaj se! Čekam te, dole ispod starog Mosta pa na ćosku kod Radine mesnice, pod Uglovnicom,Bijelim Brijegom i tamo negdje kod Hita … znam ja da ćeš doći! Ta jašta ćeš ..
Proć’ će to bolan još godina,dvi’ tri i pijemo je svaki dan! Ono naše … Mostarsko! SRCE.
Tekst : Mostarac bez dlake na jeziku