Velečasni Zlatko Sudac se na jednom od svojih duhovnih susreta prisjetio hrvatskih branitelja.
Ono što je govorio potpuno ga je slomilo pa je u suzama kazao:
– Ti ljudi… Nisu oni kalkulirali s Bogom, ne… Nitko njih nije pitao. Oni su ipak dali svoje živote. Možemo mi sada govoriti što god hoćemo. Ali, ja im se divim! Svaka im čast! Oni koji su tamo ostali, čak ni groba im se ne zna… Svaka im čast! Tada smo svi krunice oko vrata imali, palili smo svijeće na prozorima! Nešto se događalo u našim srcima, a sad k’o da se sramimo biti Hrvat! K’o da se sramimo ljubiti svoj narod! Čega se sramimo! Ja sam ponosan što sam Hrvat! – kroz jecaje je na sav glas govorio velečasni Sudac, jedan od onih koji je dobar dio svog života podredio upravo obnovama za hrvatske branitelje.
